Priznavanje srece

Odmah na pocetku da ti kazem - Na ovu temu cu ti pricati kao trener koji je u svojoj karijeri bio veciti drugi.Trudio sam se i trudim se i dalje, ali ne mogu ti pokazati zlatni pehar.Mogu ti samo pricati o njemu...Vidi, pokusacu slikovito da ti objasnim.Pokusaj da zamislis srecu kao zube.Moras je svakodnevno paziti, negovati, cuvati, na pocetku mozda ispravljati, korigovati, a posle se o njoj brinuti.I kao sto zube pred spavanje obavezno operes, tako svako vece moras srecu ocistiti...od tuge, od brige, zavisti, mrznje...jer ako to ne radis redovno, sreca moze da se pokvari.Pocne da boli, ne moze da se raduje i mora da se popravlja, da se vadi i zamenjuje drugom, blistavom i jakom, vestackom srecom.I mislices da si srecna kad zapalis cigaretu ili popijes konjak ili...i kad kasno uvece pojedes gomilu slatkisa i kad sednes u auto pa otpanjis 200 kroz grad i kad si svako vece u drustvu drugog muskarca i kad kupis cipele, televizor, jahtu...I kao i vestacke zube, moraces skupo da je platis.Preskupo.Ali ne odmah.Vestacka sreca se placa pred kraj zivota.Izmedju cetiri zida, sa jednim krevetom, ispred jednog prozora, sa jednom suzom, dok na stocicu u casi punoj vode stoji sreca, blistava i jaka, kao i prvog dana kad si je dobila.I dalje zeljna.Boljeg konjaka i original cigareta, sladjih slatkisa, lepseg muskarca, vece jahte, vece brzine...I shvatices tad da to nije tvoja sreca, jer prava sreca nikad ne nadzivi coveka.Ona umire sa njim, mirna i spremna.

I zato nemoj to dozvoliti, cuvaj je.Nemoj se udaljiti od ljudi i drustva, time nista neces postici.Kao sto sam ti vec pricao...cemu sluze ovi zubi, ako ne mogu da zvacu.Isto je i sa srecom, moras je trositi, inace gubi svrhu.Osetices i dobre i lose emocije, od toga ne treba bezati.Sve je to u nasoj prirodi.Samo je cisti od svega sto se nakupi preko dana, a sto moze da joj skodi.Ne dozvoli da je iko kvari, reaguj na svaku promenu, munjevito, ne sutra, ne ovih dana, nego odmah.Budi okruzena i dobrim i losim ljudima, ali budi zaokruzena sobom.

E da, da ne zaboravim kad sam vec za slikovito odabrao tu sliku...postoji i redovan pregled srece isto kao i zuba.Znas kako on izgleda...Odaberes sebi jedan cosak, zazmuris i tiho priznas svetu da ga volis.A ne mora to da bude cosak, moze da bude recimo i onaj bedem na Kalemegdanu.I ne moras da zazmuris ako ne zelis, mozes da gledas sirom otvorenih ociju.A ako imas potrebu, ne moras ni da budes tiha nego onako iz sveg glasa, najjace sto mozes vikni : VOLIM TE!VOLIM TE UPRKOS I U INAT SVEMU STO TE ZAKLANJA!VIDIM TE ISPOD SVIH TIH LOSIH MASKI IZA KOJIH TE KRIJU!IZVADI RUKE IZ DZEPOVA PUNIH VECEG, BOLJEG I SLADJEG I POZDRAVI SE SA MNOM!JER JA SAM TU ZBOG TEBE I TI SI TU ZBOG MENE!VOL...

A sad se secas...mislio sam da se neces setiti, jer si bila mala...Secas se i kako su nas prolaznici gledali tog trenutka i kako je nas bas bilo briga za to...Cini mi se da smo probudili sve one retke ptice na ratnom ostrvu koliko smo glasno vikali...
Cekaj...onda se sigurno secas i sta sam ti rekao za "mlecnu" srecu.Onu koju si dobila od mame dodirom tu iza uva, kad te je prvi put uzela u narucje, a koja je ispala zajedno sa prvim mlecnim zubom.Da, bas to...nikako pod jastuk, nego u dzep.Cuvas je i dalje?Bravo, seceru moj!Cuvaj je, ona ce ti pruzati sate igranja u pesku, gledanja golubova i lezanja na travi.

Retki je nisu dali za novcic.
"Ajmo u zooloski vrt.

Sudbina i Svrha

Sada cu te nesto zamoliti.Sta god da se desi u ovom tvom zivotu, molim te, nikada se nemoj zaglaviti trazeci smisao zivota.Ovo ti govorim da ne bi lutala sa svecom u vetrovitoj noci..Mnogi su tako odlutali, zauvek..Smisao je ostao iza njih.A na kraju svakog puta je Nista.Samo kraj.Zakazan termin.Saka vremena ispustena pri poslednjem koraku.Smisao zivota je rodjen zajedno sa tobom..Vazan je samo put...Svako ima svoj - to je sudbina.I svi mi imamo jedan - to je svrha.

Ne mogu ti reci, jer ne znam koja je tvoja svrha.Mnogi ce te ubedjivati da je tvoja svrha da volis ili da budes voljena ili da radis, da pomazes, menjas...ali zapravo svoju svrhu mozes prepoznati samo ti, ako vec nisi.A za to nikad, nikad nije kasno...Secam se kad si na Kalemegdanu prvi put videla tenkove ispod vojnog muzeja.Posto je na ulazu stajalo upozorenje da je zabranjeno penjanje, ti si se popela redom na svaki od njih.Naravno.Ja sam setao pored i slikao te.Bila si presrecna kad si naisla na onaj mali sa sedistem i volanom.Odmah si se smestila da ga vozis...ali volan je bio zakocen.Pokusavala si i pokusavala, ali uzalud.Na kraju si me razocarano pitala "Tataaaa, cemu sluzi ovaj volan kad ne moze da se volanise?".Sad se zapitaj...
Cemu sluze ove ruke ako ne mogu da podignu, zagrle, miluju, pa cak i udare i sto je najvaznije...puste?
Cemu sluze ove oci ako ne mogu da vide, ocaraju, puste suzu...zazmure?
Cemu sluze ove noge ako ne mogu da se penju, skacu, kleknu...zastanu?
Cemu sluze ova usta ako ne mogu da piju, jedu, govore, utese...pitaju?
Cemu sluze ove usi ako ne mogu da cuju, slusaju...razumeju?
Cemu sluzi ovo srce ako ne moze da voli, odbaci, raduje se, tuguje...nastavi?
Cemu sluzi ovaj zivot ako ne moze da se zivi?
Toliko ti mogu reci o svrsi.Dalje moras sama.

Sudbinu nemoj pogresno shvatiti.Ako bacis saku kamencica u vazduh oni ce pasti na zemlju na nacin koji je jedini moguc i nikako drugacije, ali...Postoje trenuci kada se desavaju neobjasnjive stvari, dogadjaji koje fizika, hemija i matematika ne mogu objasniti, a da ne varaju.Trenutak kada kamencici padaju protivno svim nama poznatim zakonima...Jednog dana kada sam te vodio u vrtic, posto je noc pre toga padala kisa, puzevi su izasli u setnju.Zurili smo na dorucak, jer sam se ja, po starom dobrom obicaju uspavao, ali ti si na svakih par koraka zastajala da gledas puzeve, u travi, na zidu, na drvetu, a ja sam te samo pozurivao..."Tata, ovaj puz je umreo, neko ga je zgazio.Zasto ga je zgazio?" , "Nije namerno, mozda je auto." , "Ali zasto?" , "Ne znam seceru, 'ajmo, zakasnicemo." Isli smo tako cuteci jedno vreme, ja sam razmisljao o glupostima, ti o puzu, a onda sam samo osetio kako si me povukla za ruku jer si naglo stala.Videla si puza na ulici kako polako ide prema dvoristu kuce pored. "Tata..." , "Tina, ne mozemo non stop da stajemo, dorucak je vec poceo, 'ajmo." , "Ali zgazice ga neko." , "Tina, ima milion puzeva, moramo da idemo."...Koliko god ti se to sad cinilo smesnim i beznacajnim, to je, seceru moj bio jedan od tih trenutaka.Trenutak kada je ceo svemir zaustavio vreme jer nije znao u kom pravcu da nastavi.Trenutak kada je vecnost gledala samo u tebe iscekujuci odgovor.Jer sudbina i nije nista drugo nego nacin na koji ti Bog postavlja pitanja, vesto sakrivena u kulise pravljene milionima godina iza tebe tako da ih ne primetis samo ti kojoj su ta pitanja postavljena.Prenevsi tog puza u travu, ti si postala sudbina sudbine.

Shvatas?'Ajmo u luna park.